SHARE

Savezni sud je zatražio od Agencije za zaštitu životne sredine SAD-a (EPA) da zabrani fluorizaciju vode na nacionalnom nivou zbog toksičnosti na ljude.

U pobedi protivnika fluora, sudija u Severnom distriktu Kalifornije je odbio zahtev EPA-e koji je pokušao da odbaci tužbu koja traži potpunu zabranu fluorida u skladu sa Zakonom o kontroli toksičnih supstanci.

Tužbu su podneli kompanija “Food and Water Watch Inc.” i koalicija zdravstvenih organizacija i pojedinaca koji su zabrinuti zbog fluorida. Prema članu 21 Zakona o kontroli toksičnih supstanci (TSCA), građanima je dozvoljeno da podnesu peticiju EPA-i da reguliše ili zabrani pojedine hemikalije.

“Food and Water Watch” su podneli tužbu nakon što je EPA odbila peticiju građana koja poziva EPA-u da zabrani dodavanja fluoridnih hemikalija u snabdevanje vodom za piće.

Kako je tužba nastavljena, EPA je jezik zakona predstavila tako da znači da bi sudija trebalo da bude ograničen na razmatranje informacija koje je Epa dostavila kada je odlučila da odbije peticiju 17. februara 2017. godine.

“Neslaganje je u tome da li, u donošenju spostvene odluke, sud može razmotriti informacije kojima EPA nije imala pristup, npr. ekspertskom suđenju, novim studijama, dokumentima dobijenim otkrivanjem, itd.,“ rekao je za “Bloomberg Environment” pre presude, Majkl Konet, advokat koji zastupa koaliciju.

Sudska presuda znači da će suđenje sada imati veće implikacije na zakonitost fluorizacije vode. Ako koalicija protivnika fluora bude uspešna u svojoj tužbi, EPA može biti primorana da preispita peticiju o zabrani fluorizacije vode.

Šta je fluorid?

Supstance koje se dodaju opštinskom vodosnabdevanju, poznate pod imenom fluorid, zapravo su kombinacija nepročišćenih nusproizvoda iskopavanja fosfata. U SAD se više hiljada tona fluorosilicilne kiseline dobija iz fabrika fosforne kiseline, a zatim se koristi za fluorizaciju vode. Tokom ovog procesa se stvara fluoridni jon.

Ovaj proces uzimanja otpada iz industrije fosfata i njegovog stavljanja u vodu za piće je dugo kritikovan zbog njegovih efekata na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Poznato je da je fluorizacija vode dovela do dentalne fluoroze kod više miliona dece. Ova promena boje zuba je od strane Centra za kontrolu bolesti nazvana “kozmetički nepoželjna“.

Pored kozmetičkog efekta, postojalo je nekoliko studija koje su ukazivale na mnogo zdravstvenih problema vezanih za fluorid, naročito kod dece. Druga studija je otkrila vezu između izloženosti vodi koja je fluorisana pri relativno niskim koncentracijama i smanjenim IQ kod dece.

Studija objavljena u časopisu General Dentistry upozorava da su odojčad u riziku od denalne fluoroze zbog prekomerne izloženosti fluoridu u komercijalno dostupnim kašicama.

Još jedna studija, objavljena u Environmental Health, otkrila je potencijalnu vezu između izloženosti fluoridu i rasprostranjenosti hiperkinetičkog poremećaja (ADHD) kod dece. Tim je otkrio da deca koja žive u oblastima gde većina stanovništva prima fluorisanu vodu iz javnih vodovoda “imaju tendenciju da imaju veći procenat dece i adolescenata sa dijagnozom ADHD.“

Pored ovih studija vezanih za fluorid i decu, na desetine drugih studija je ukazalo na razne zdravstvene probleme. Jedna nedavna studij objavljena u časopisu Journal of Analytical Chemistry ukazuje na to da bi fluoridni joni pronađeni u fluorisanoj vodi i pasti za zube mogli dovesti do povećanja kamenja u bubregu.

Studiju su sproveli hemičari iz Rusije i Australije, na čelu sa Pavelom Nesterenkom na Univerzitetu u Tasmaniji. Tim je proučavao 20 kamena iz pacijenata u ruskoj bolnici, i otkrili su fluoridne jone u 80% kamenja. To bi moglo biti zbog visokih nivoa fluorida u urinu pacijenata, verovatno iz pijaće vode koja sadrži fluoride i unošenja fluorida iz paste za zube.

Studija objavljena u medicinskom časopisu Journal of Epidemiology and Community Health, potvrdila je negativan uticaj fluorida na štitnu žlezdu i moguću vezu sa depresijom, gojaznošću, i drugim negativnim uticajima na zdravlje.

Istraživači sa Univerziteta Kent u Engleskoj su ispitali aktivnost štitne žlezde kod onih u oblastima sa fluorisanom vodom i kod onih bez nje. Tim je ispitao 95 odsto engleskog stanovništva 2012. i 2013. godine, i otkrio da su visoke stope neaktivne štitne žlezde bile 30% verovatnije u oblastima sa visokom koncentracijom fluora. Neaktivna štitna žlezda može dovesti do depresije, gojenja, zamora i bola u mišićima.

Webtribune.rs

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here