Deficitarna biljka koja vam može doneti zaradu od 3.000 evra, evo šta vam treba …

Beli-slez

Proizvodnja lekovitog bilja u Srbiji sve je aktuelnija i zanimljiva proizvođačima, a iz raznih udruženja za proizvodnju lekovitog bilja otkrivaju da ove godine vlada prava pomama za gajenjem belog sleza, pre svega zbog zarade koja može da dostigne i 3.000 evra.

Treba znati da je ova biljka deficitarna na tržištu Srbije, pa nema problema sa plasmanom. Malo je proizvođača koji ga mogu gajiti na velikim površinama, jer iako mu je cena odlična – ove godine se kretala oko 850 dinara za kilogram, problem je veliki posao i ručni rad.

– Ni kod jedne biljne kulture, odnosno lekovitog bilja, nema više rada, ali nema više ni zarade.

U prozvodnji nema mnogo posla, tu je zastupljen uglavnom mašinski rad, ali kad dođe do finalne pripreme i ljuštenja, tu ima ručnog rada, jer ne postoji mašina koja bi mogla mašinski da ga oljušti – kaže Zoran Tomić, jedan od velikih proizvođača tog lekovitog bilja iz Bavaništa.

On preporučuje da se beli slez gaji porodično, na gazdinstvima, koja ne raspolažu velikim površinama. Dovoljno je pola hektara do hektar. Otkupljuju ga firme koje se bave otkupom lekovitog bilja, pakovanjem, daljom distribucijom, prodajom, kao što su brojne radnje zdrave hrane.

Beli slez se proizvodi na dva načina: generatitivno i vegetativno. Generativno je razmnožavanje putem semena, a vegetativno putem korena, odnosno deljenjem korena. On je sve učinio da sebi olakša, te je čak napravio priručne mašine i alatke, koje mu mogu olakšati ceo posao.

– Kad ispitujete neki posao on vam sam pokaže kako treba da radite. Nešto malo čujete, pročitate na internetu a i sami vidite, dođete do zaključka – priča Tomić.

Ova porodica bavi se proizvodnjom bilja više decenija. Gaje na nekih 20 hektara kamilicu, nanu, žalfiju, a sad su krenuli sa smiljem. Gaje još lavandu, ehinaceu, piskavicu, crni kim.

Bavanište se od 1963. godine bavi ovom proizvodnjom. Lekovito bilje u Bavanište je prvi doneo Stevan Brdarski, on je bio jedan od poznatijih fitoterapeuta u Banatu, a to je bio moj ujak – kaže Zoran. Milan Nikolić iz Ostojićeva takođe se bavi ovom proizvodnjom, a donosi i računicu.

– Može oko 4.000 evra po jutru da se zaradi. Ali imate tu troškove. Ostane vam čisto oko 3.000 evra ako sami radite i ne koristite pomoć radnika. Što se tiče mene, ja imam svoje seme, pa tu nemam trošak.

Inače, ni seme nije skupo, košta oko 6.000 dinara/kilogram – kaže on i dodaje da je za jutro sleza potrebno dva kilograma semena koje se seje na razmak od 50 centimetara, a najbolje ga je sejati krajem marta.

– Seme se sadi gušće pa je i rod gušći. Dobar slez i dobar rod bi bio da dobijete 300 do 400 grama belog sleza po jednoj biljci, odnosno 1.000 kilograma po hektaru – objašnjava Milan Nikolić za stručnjake okupljene u Agroklubu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error: Content is protected !!