Filipinki iz Valjeva nakon pogibije muža pretila deportacija i gubitak dece, ALI SE DOGODIO OBRT

Četrdeset dana od smrti njenog muža, na najveći strah Marnit Duro Kojić (50) da će biti deportovana na Filipine, pa će njenih troje dece ostati siročad – stavljena je tačka. U njen filipinski pasoš, naime, stavljena je ulazna viza u Srbiju.

Kada je Milan Kojić sa kolegom Velimirom Đedovićem 22. januara tragično nastradao na barskoj pruzi, cela Srbija se podigla na noge da pomogne njegovim mališanima Luki (14), Elizabeti (11) i Jovani (6), koji su smrću oca, koji je jedini radio, ostali bez prihoda za život.

Mališanima je sa svih strana stizala pomoć u novcu, hrani, odeći i obući, Grad Valjevo je obezbedio da se porodici, koja je zbog duga od 380.000 dinara dve godine živela u mraku uključi struja, a predsednik Opštine Ub Darko Glišić je obezbedio da počne rekonstrukcija i opremanje njihovog skromnog doma u Popučkama kod Valjeva.

S druge strane, međutim, stalno je postajala bojazan da će troje maloletne dece ostati bez majke, pošto Marnit već pet godina, bez ijednog papira, formalno-pravno u Srbiji boravi ilegalno. Državni organi, srećom, imali su potpuno razumevanje za tragične okolnosti koje su zadesile porodicu, ali je procedura legalizacije boravka Filipinke u Srbiji ipak značila da se mora na put – i to do 170 kilometara udaljenog graničnog prelaza Sremska Rača, gde će joj biti izdata viza.

Za Marnit, koja ne govori najbolje srpski, a pri tome ima problema i sa sluhom, to bi bila “nemoguća misija” da ponovo nije bilo pomoći prijatelja.

Pa su se do graničnog prelaza Sremska Rača uputili njena prijateljica Viktorija Ćosić i reporter “Blica”.

– Zaista moram da istaknem da su organi MUP-a učinili sve da ova procedura bude što jednostavnija za Marnit, a posebnu pohvalu za predusretljivost i efikasnost zaslužuju policijski službenici ovog graničnog prelaza Papuga i Kosić. Obezbeđena ulazna viza za Marnit znači da će sada najpre moći da u Valjevu dobije ličnu kartu za strance, onda uđe i u proces dobijanja državljanstva a suština svega jeste da porodica ostane na okupu i da, između ostalog, za decu bude obezbeđen bar dečji dodatak – objašnjava Viktorija.

Za Marnit Duro, koja je Milana upoznala pre 19 godina na Kipru, gde su oboje bili sezonski radnici, zavoleli se i u Valjevu izrodili troje dece, pao je ogroman kamen sa srca.

– Ovo mi je poklon za 8. mart, poklon za rođendan koji je prošao, poklon za sve praznike koje postoje. Nije bilo dana od Milanove pogibije da se nisam probudila sa strahom da vidim da li nisu došli da me odvedu od dece. Sada sam, sa ovom vizom u pasošu, konačno spokojna jer deca su mi sve, a ja bih mogla da radim kao kućna pomoćnica i da odmenim Milana – priča Marnit, ne propuštajući priluku da se još jednom duboko zahvali svim ljudima dobre volje koji već 40 dana pomažu njenoj deci.

Put do Sremske Rače, inače, dva puta je probudio očite uspomene na njenog pokojnog muža. Prvi put kada smo prelazili prugu u Platičevu, kada se udovici oteo dubok, težak uzdah i pogled straha, jer je Milan život izgubio na taj način. Drugi put, pogled ponosa u hotelu “Berkovac” u Rumi, gde je Kojić ugrađivao prirodni kamen u ambijent tog turističkog kompleksa i napravio odličan posao.

(Blic)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *