KAKO SU NASTALI NAZIVI ZA RODBINU: SVEKRVA JE NAJGORE PROŠLA


Odavno je već poznato da u Srbiji važi tradicija da svaki rođak ima svoje ime. Tu kompikovanu mrežu naziva od tašte i svekrve do jetrve, zeta, pašenog… često je teško zapamtiti, te se dešava da samo upadnemo u konfuziju kad se koristimo tim nazivima.
Međutim, ono što je posebno interesantno kada su ovi nazivi u pitanju jeste odakle oni potiču i kako su, zapravo, nastali.
Ovi nazivi koriste se već vekovima, a za mnoge nazive ne postoji objašnjenje kako su nastali.
Zaova
Zaova je muževljeva sestra, te za nju važi da zbog velike, ponekad posesivne, ljubavi prema bratu smešta njegovoj ženi ili suprotno- žena smešta zaovi, kako ne bi delila muževnjevu ljubav. Često se žena i zaova ne podnose, jer jedna teži da muškarca odvoji od porodice i stvori novu- svoju porodicu, dok druga teži da brata zadrži.
U našoj narodnoj tradiciji, kako lirskoj, tako i epskoj, često se ističe ljubav sestre prema bratu.
Smatra se da je reč zaova kovanica od: zla i ova.
Jetrve
Jetrva je naziv za supruge dva brata. Među jetrvama uvek postoji takmičenje koja će biti bolja i koja će dobiti više naklonosti muževnjeve porodice.
Naziv jetrva asocira na reč jetra, jer je to žena koja vam jede jetru i stvara velike muke.
Često se kaže za dve sestre koje nisu u dobrim odnosima: Svađate se kao dve jetrve.
Svekrva
Svekrva je naziv za muževnjevu majku. Kako od davnina postoji mišljenje, svekrva i snaha su često u vrlo lošim odnosima. svekrva gotovo nikada nije zadovoljna izborom supruge svog sina. Takođe, za nju važi i to da se često meša u sinovljev brak i novo domaćinstvo, te tako stvara raskol u braku.
Smatra se da je naziv svekrva kovanica nastala od: za sve kriva.
Snaha
Muževljeva porodica i rođaci suprugu svog rođaka nazivaju snajom. Snaha je prilično stara reč u srpskom jeziku. Najverovatnije potiče od indoevropskog oblika snusos, koje označava neku vrstu vezivanja, stvaranja novih porodičnih odnosa. Tu tvrdnju može potkrepiti i nemačka reč za uzicu ili vrpcu – schnur (šnur).
Zet
Ženina porodica i rođaci nazivaju supruga svoje rođake zetom. U pitanju je staroslovenska reč, a prema nekim izvorima je nastala od reči genh (žen), koja znači dati život.
Stric
Naziv za očevog brata potiče od indoevropskog naziva za oca – pštruo. Od njega je napravljena izvedenica, koju bismo mogli da prevedemo kao “drugi otac”.
Svastika
Osnova za naziv ženine sestre je u reči svast. Etimološki možemo doći do reči svak, odnosno reči svoj. Tako da bi svastika bila svojita. Svastika je i simbol još iz predhrišćanjske kulture i označavao je sreću i blagostanje, pa možda naziv potiče i odate, jer postoji srpska poslovica “Ko nije probao svast, ne zna šta je slast”.
(Izvor: opanak.net / noizz.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error: Content is protected !!