NISTE DUŽNI A UZEĆE VAM STVARI: U Srbiji vam plene imovinu i zbog duga prijatelja

Iako nemate dug, zbog tuđeg javni izvršitelji mogu da vam zaplene i prodaju imovinu i to onda ako člana porodice ili prijatelja u nevolji, koji ne može da otplati dug, prijavite da živi na vašoj adresi.

Iako nemate dug, zbog tuđeg javni izvršitelji mogu da vam zaplene i prodaju imovinu i to onda ako člana porodice ili prijatelja u nevolji, koji ne može da otplati dug, prijavite da živi na vašoj adresi. Na to – iako mnogi ne znaju i ne očekuju – izvrištelji po Zakonu imaju pravo.

O tome šta se sve dešava građanima koji zbog dugova bankama ostaju bez imovine, dobro znaju u Udruženju “Efektiva”. Tako im se nedavno obratila i porodica iz Vojvodine, koja je, kažu, zbog stambenog kredita u švajcarcima izgubila krov nad glavom.

Njihova nekretnina prodata je, ističu u Udruženju, za duplo manju vrednost od tržišne, zbog čega bračni par još nije otplatio dug banci.

U međuvremenu, vrata svog stana otvorio im je sin, a onda su mu zakucali izvršitelji i popisali njegovu imovinu, koju je, kažu, nasledio od babe i dede.

“On će morati da dokazuje da je imovina zapravo njegova, biće teško dokazati jer niko ne čuva račune tako dugo. Apsurd cele te priče je što su ovi ljudi mogli da se prijave i kod komšije, dakle ako su komšije htele da učine dobro delo, ali bi onda napravili sebi problem”, kaže za RTS Dejan Gavrilović iz Udruženja “Efektiva”.

U Komori javnih izvršitelja napominju da im Zakon daje pravo da plene imovinu i tzv. trećeg lica.

“Sve stvari koje se nalaze na adresi izvršnog dužnika osnovano se smatra da su to stvari izvršnog dužnika”, kaže Svetlana Manić iz Komore javnih izvršitelja.

Na pitanje, zar nije pre osnovano shvatati da su to stvari onog čiji je stan, nego da su to stvari dužnika koji je tu prijavljen, Manićeva odgovara da treće lice koje smatra da nad tim stvarima i koje možda zaista ima pravo nad tim stvarima, ima pravo da izjavi prigovor izvršitelju”.

Ako nije zadovoljan odlukom izvršitelja, prigovor može podneti sudu, a na kraju pokrenuti parnični postupak, pa u njemu dokazivati da je imovina njegova, a ne dužnikova. I dok traje postupak dokazivanja, izvršenje neometano teče.

“Izvršitelj vam može oduzeti neku veoma vrednu stvar, dok vi stignete da bilo šta dokažete, ona može već da završi na aukciji, da bude prodata i da vi na kraju eventualno možete da ostvarite pravo odštete, koja nikada neće moći da nadoknadi ono što ste vi zaista izgubili”, kaže Jovan Ristić, pravnik.

Da li postoji potreba da se taj deo Zakona menja i da li je on u skladu najpre sa Ustavom, u Ministarstvu pravde odgovaraju: “Ove odredbe nisu u koliziji sa najvišim pravnim aktom, jer su treća lica odgovarajućim mehanizmima Zakona, pravom da podnesu prigovor i tužbu, zaštićena od toga da se od njih naplati nešto na šta oni imaju pravo vlasništva. Zakon je predvideo sve potencijalne situacije koje će onemogućiti izvršnog dužnika da prikrije imovinu podobnu za izvršenje, jer on neretko pribegava izmeštanju svojih pokretnih stvari kod nekog trećeg lica”.

U Komori izvršitelja kažu da nemaju ni precizan ni okviran podatak o tome koliko je trećih lica uspelo da dokaže da je imovina zaista njihova, a ne dužnikova, koji je prijavljen da živi na njihovoj adresi. Ipak, tvrde – takvih nema mnogo.

(RTS)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error: Content is protected !!