SHARE

Studije još iz sredine 1990-ih godina, ukazuju na to da su lekovi i hemikalije pronađeni u vakcinama, krivi za porast autoimunih poremećaja.

Autoimune bolesti su naglo porasle u SAD, i drugim zemljama prvog sveta u proteklih nekoliko decenija (OVDE: http://pubs.sciepub.com/ijcd/3/4/8/), i sada zahvataju oko 10% stanovništva u tim zemljama (OVDE: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3151593/).

Široka kategorija “autoimunih bolesti“ obuhvata preko 100 različitih reumatskih, endokrinoloških, gastrointestinalnih i neuroloških stanja koja nastaju kada je imuni odgovor tela pogrešno usmeren protiv samog sebe (OVDE: https://worldmercuryproject.org/news/molecular-mimicry-understanding-the-link-between-vaccines-and-autoimmune-disease/).

Istraživači se generalno slažu da su faktori u životnoj sredini (uključujući lekove i hemikalije) izuzetno krivi za porast autoimunih poremećaja, moguće u kombinaciji sa genetskim i epigenetskim uticajima (OVDE: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/29503968) – a studije iz sredine 1990-ih godina ukazuju na to da su vakcine, sa svojom jedinstvenom konfiguracijom virusnih ili bakterijskih antigena i katalizatora, biološki okidač (OVDE: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/29503444).

Patogena oznaka autoimune bolesti je proizvodnja proteina zvanih autoantitela, pri čemu imuni sistem greškom napada organe, tkiva i ćelije tela, umesto da se bori protiv spoljašnjih patogena. Vakcine mogu podstaći proizvodnju autoantitela putem mehanizma zvanog “molekularna mimikrija“.

Kako su objasnili izraelski istraživači u novom članku u “CellulaR & Molecular Immunology“, značajne sličnosti između patogenih antigena koji se nalaze u vakcini i ljudskih proteina u osobi koja prima vakcinu, mogu dovesti do imunološke “unakrsne raktivnosti“ i “evoluirati u autoimuni proces koji napada sopstvene proteine“.

Tri primera

Izraelski istraživači su pregledali tri primera verovatne molekularne mimikrije, s ozbirom da dokazi povezuju vakcine protiv gripe, hepatitisa B i humanog papiloma virusa (HPV) sa autoimunim poremećajima izazvanim vakcinom.

Grip

2009. godine su desetine miliona Evropljana i Amerikanaca primile vakcinu protiv gripa H1N1 koja sadrži neobičan katalizator pod nazivom AS03 (sačinjen od alfa-tokoferola, svalena i polisorbata 80).

Ubrzo nakon toga, počeli su da se pojavljuju izveštaji o oštrom povećanju dva autoimuna stanja, narkolepsije i Gijen-Bareovog sindroma (GBS) – uključujući i dva do tri puta povećan rizik od GBS-a u roku od 42 dana nakon vakcinacije.

U slučaju osoba sa narkolepsijom, istraživanje koje objašnjava razvoj unakrsne reaktivnosti i autoimunih poremećaja, identifikovalo je sličnost između nukleoproteina i humanog receptora za neurotransmiter HCRT (koji pomaže u regulisanju stanja spavanja i budnosti). Molekularna mimikrija je takođe postavljena kao potencijalni mehanizam koji povezuje vakcinu protiv gripa i GBS (OVDE: https://academic.oup.com/jid/article/198/2/226/809446).

Hepatitis B

Brojni izveštaji o slučajevima su ukazali na ulogu vakcina protiv virusa hepatitis B (HBV) u razvoju autoimunih poremećaja, naročito u pogledu demijelinizirajućih bolesti (stanja koja oštećuju zaštitni omotač oko nervnih vlakana u mozgu, optičkih nerava i kičmene moždine).

Demijelinizarujće neuropatije uključuju multiplu sklerozu (MS), akutni diseminirajući encefalomijelitis, transverzalni mijelitis i drugo. Studija iz 2005. godine je uspostavila inicijalni “dokaz koncepta za teoriju da molekularna mimikrija dovodi do automunih poremećaja kod osoba koje su vakcinisane protiv HBV-a“.

Studija je istraživala sličnosti između rekombinantnog (genetski modifikovanog) malog HBV površinskog antigena sadržanog u HBV vakcini i dva humana proteina koji su često povezivani sa mijelinskim oštećenjem kod MS (mijelin bazni protein i mijelinski oligodendrocitni glikoprotein) i identifikovala je znatno više unakrsne reaktivnosti kod vakcinisanih ispitanika u odnosu na kontrolne ( OVDE: http://www.direct-ms.org/sites/default/files/hepatitis%20myelinMol%20Mimic.pdf).

HPV

Istraživanje je ukazalo na vezu između HPV vakcinacije i najmanje dva autoimuna stanja- sistemski eritemski lupus (SLE) i sindrom posturalne ortostatske tahikardije (POTS) – stanje abnormalne srčane frekvencije koje se često preklapa sa sindromom hroničnog umora.

U slučaju SLE, izraelski istraživači su skrenuli pažnju u drugim publikacijama na “homologiju“ (korespondenciju) između nekoliko virusnih peptida u vakcini, i humanih peptida, za koje se zna da nisu regulisani u SL, kao i molekularnu mimikriju između specifičnih peptida u HPV vakicni, i humanih proteina potencijalno povezanih sa srčanim aritmijama (OVDE: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/28394823).

Autoantitela u autizmu

Aluminijumski katalizatori su prisutni u većini vakcina. Izraelski istraživači ističu da iako se aluminijumski katalizatori “primenjuju samo sa ciljem oštećenja imunološke tolerancije“ i pojačavaju imunološki odgovor, većina stručnjaka za vakcine ignoriše katalizatore kao potencijalno značajne okidače iz životne sredine za autoimunološke poremećaje.

Spremnost da se aluminijum previdi, je donekle iznenađujuća u svetlu drugih istražavanja, koja povezuju neurotoksične metale – uključujući živu i olovo – sa pojavom moždanih autoantitela kod dece sa poremećajem autističkog spektra (ASD).

Živa je i dalje prisutna u mnogim vakcinama širom sveta. U sudiji objavljenoj 2015. godine, egipatski istraživači su opisali prisustvo autoantitela anti-mijelin baznog proteina (anti-MBP) kod autistične dece koja su imala povišene nivoe žive u krvi (OVDE: https://www.omicsonline.org/open-access/the-possible-association-between-elevated-levels-of-blood-mercury-and-the-increased-frequency-of-serum-antimyelin-basic-protein-autoantibodies-in-autistic-children-2155-9899-1000310.php?aid=51825).

Karakterišući živu kao “jednog od glavnih kandidata za okidače iz okruženje za autoimune poremećaje u autizmu“, ovi istraživači su izneli hipotezu da izloženost “živi, dijetetskim proteinima i mikrobnim antigenima“ (kao što su antigeni u vakcinama) može pokrenuti lanac autoimunih reakcija koje počinju sa molekularnom mimikrijom, i stvaranjem homolognih autoantigena.

Neki istraživači pretpostavljaju da autoimuna moždana patologija (kao što je primećeno u ASD) zahteva “događaj koji povećava propustljivost barijere, omogućavajući antitelima da pređu barijere krvi i mozga i dobiju pristup moždanom tkivu kako bi inhibirali i promenili neurnoske procese“. I živa i aluminijum mogu oštetiti barijeru između krvi i mozga, i omogućiti antigenima da uđu u mozak.

Ozbiljno shvatanje autoimunih poremećaja

S obzirom na proliferaciju od preko 100 autoimunih poremećaja od sredine 1940-ih godina, zabrinjavajuće je da su ova tri primera, koja su predstavili izraelski istraživači, po priznanju samih autora, i dalje predmet “značajne debate“.

Kako dalje objašnjavaju, postoji neprihvatljiv nedostatak visokokvalitetnih naučnih podataka o neželjenim događajima vezanim za vakcine.

Neki od mnogo razloga zašto je praćenje bezbednosti vakcina pogrešno, uključuju varijabilnu dijagnostičku klasifikaciju slučajeva, manipulaciju intervalima rizika nakon vakcinacije, nemogućnost procene neželjih događaja koji nisu prijavljeni, i “značajna publikacija laži, koje favorizuju studije koje podržavaju bezbednost vakcina“.

Umesto što pokušavamo da sakrijemo neželjene događaje kao neprikladne za priču o bezbednosti vakcine, trebalo bi da obratimo pažnju na “crvene zastavice“ koje jasno predstavljaju neželjene reakcije.

Worldmercuryproject.org (https://worldmercuryproject.org/news/molecular-mimicry-understanding-the-link-between-vaccines-and-autoimmune-disease/)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here