SHARE

Gluten i pšenica se konzumiraju već hiljadama godina. Ipak, samo u poslednjih 5-10 godina, ljudi su počeli da imaju problem sa pšenicom.

Prema rečima raznih stručnjaka koji su već nekoliko godina proučavali netolerantnost pšenice i glutena, problem leži u tome kako se pšenica žanje u mnogim zemljama sveta.

Protokol o žetvi pšenice naprimer u SAD i mnogim evropski zemljama je da se polja pšenice natope Roundup-om nekoliko dana pre nego što kombajni prođu kroz polja, jer ova praksa omogućava raniju, lakšu i veću žetvu, piše Thehealthyhomeeconomist.com

Primena herbicida Roundup ili drugih herbicida koji sadrže smrtnosni aktivni sastojak glisofat na pšenicu i ječam pre žetve, predložena je još 1980. goidne. Od tada je to postala rutina tokom proteklih 15 godina i koristi se kao sredstvo za sušenje 7-10 dana pre žetve u okviru konvencionalne poljoprivredne zajednice.

Dr Stefani Senef sa MIT-a, koja je detaljno proučila ovo pitanje, objašnjava da kada pšenicu izložite toksičnoj hemikaliji kao što je glisoft, ona zapravo oslobaća više semena što rezultira nešto većim prinosom: “Ona se “pretvara u seme“ kada umire. U svom poslednjem dahu, oslobađa seme,“ kaže dr Senef.

File photo of Monsanto's Roundup weedkiller atomizers seen on sale at a garden shop at Bonneuil-Sur-Marne near Paris

Prema rečima američkog Ministarstva poljoprivrede, od 2012. godine, 99% tvrde pšenice, 97% prolećne pšenice, i 61% ozima pšenice, tretirano je herbicidima. Ovo je povećanje od 88% za tvrdu pšenicu, 91% za prolećnu pšenicu i 47% ozima pšenicu od 1998. godine.

Ova praksa nije rasprostranjena samo u SAD. Agencija za standardne prehrambenih proizvoda u Velikoj Britaniji je prijavila da korišćenje Roundup-a kao sušača pšenice rezultira redovnom pojavom ostataka glisofata u uzorcima hleba. Međutim, druge evropske zemlje se bude pred ovom opasnošću. U Holandiji je upotreba Roundup-a poptuno zabranjena, a Francuska će ubrzo ispratiti ovaj korak.

Iako industrija herbicida tvrdi da je glisofat minimalno toksičan za ljude, istraživanja objavljena u časopisu Journal Entropy energično tvrde drugačije, rasvetljujući to kako tačno glisofat remeti fiziologiju sisara.

Trenutno prihvaćeni stav je da glisofat nije štetan za ljude ili bilo kog sisara. Ovaj pogrešan pogled je veoma prisutan u konvencionalnoj poljoprivrednoj zajednici.

Međutim, samo zato što vas Roundup ne ubije odmah, ne znači da nije toksičan. Zapravo, aktivni sastojak u Roundup-u smrtonosno uništava sve važne šikiminske puteve koji se nalaze u korisnim stomačnim mikrobima koji su odgovorni za sintezu kritičnih amino kiselina.

Roundup značajno ometa funkcionisanje korisnih bakterija u crevima i doprinosi propustljivosti intestinalnog zida i posledično ispoljavanje simptoma autoimunih bolesti.

Ono što je još gore, negativan uticaj izloženosti glisofatu je sporo i podmuklo višemesečno i višegodišnje zapaljenje koje postepeno dobija uporište u ćelijskim sistemima tela.

Posledice ove sistemske upale su većina bolesti i stanja povezanih sa zapadnim životnim stilom:

  • Gastrointestinalni poremećaji
  • Gojaznost
  • Dijabetes
  • Bolesti srca
  • Depresija
  • Autizam
  • Neplodnost
  • Rak
  • Multiple skleroza
  • Alchajmerova bolest
  • I još mnogo drugih…

Ukratko, studija dr Senef o Roundup-ovom glisofatu kojim se usevi pšenice natapaju otkriva način na koji ovaj smrtonosni toksin šteti ljudskom telu tako što uklanjaju korisne stomačne mikrobe što rezultira bolešću, degeneracijom, i široko rasprostranjenom patnjom.

Webtribune.rs

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here