SHARE

ODLUKA o eventualnom ponovnom uvođenju vojnog roka biće doneta u skladu sa interesima Srbije – poručio je predsednik Aleksandar Vučić, uz napomenu da definitivna odluka sigurno neće biti na brzinu doneta. On je rekao da bi ovaj poduhvat državu koštao između 90 i 100 miliona evra.

– Procena bivšeg ministra odbrane Zorana Đorđevića o 600 miliona evra ili 70 milijardi dinara cene ponovnog uvođenja vojnog roka odnosi se na vojni rok u trajanju od godinu dana. To bi značilo da pola godine služenja vojske košta 300 miliona, a tri meseca 150 miliona evra. Mi smo izračunali da je za tri meseca dovoljno između 90 i 100 miliona evra – kaže on.

Vojni vrh države prilikom donošenja definitivne odluke o pitanju mogućeg vraćanja služenja vojske, uzeće u obzir interne analize i istraživanja javnog mnjenja. Jedno od poslednjih, koje je sproveo „Istraživački centar za odbranu i bezbednost“ pokazalo je da ponovno uvođenje vojnog roka podržava čak tri četvrtine građana Srbije.

– Ukupno 77 odsto muškaraca podržalo je ovu mogućnost, uz koju je stalo i 73 procenta ispitanih žena. Redovno služenje vojske ima najveću podršku među populacijom starijom od 60 godina, a najmanju među građanima starosti između 40 i 49 godina starosti – navedeno je u zaključku ovog istraživanja.

Odnos prema vojsci, bilo profesionalnoj ili regrutskoj, međutim, nije isti u svim delovima države. Najmanje problema sa popunom jedinica ima na jugu države gde je i odziv za služenje vojnog roka nekada bio najbolji. Nešto je drugačija slika u velikim gradovima, poput Beograda, Novog Sada, Kragujevca, kao i Vojvodine, gde je više građana rezervisano prema angažmanu u oružanim snagama.

Građani koje smo anketirali po gradovima Srbije, koji se zalažu za uvođenje vojnog roka kao razloge za to navode činjenicu da vojska među mlade naraštaje uvodi disciplinu, čini ih čvršćim, uči ih pravim vrednostima, patriotizmu. Takođe, smatraju da mladići treba da nauče da rukuju oružjem, a kao jedan od razloga navode i to da bi ih služenje vojnog roka „odvojilo“ od mobilnih telefona, televizora, „blejanja“ na društvenim mrežama i uvelo ponovnu socijalizaciju među omladinu.

Oni, pak, koji su protiv vraćanja vojnog roka smatraju da decu koja ne žele nešto da rade ne treba na to terati, da nam je dosta zveckanja oružjem, i ratova. Oni se, uglavnom, zalažu za formiranje profesionalne vojske.

U Nišu većina smatra da je povratak vojnog roka dobra ideja.

Nikola Živanović (16) kaže da ga raduje mogućnost da služi vojni rok.

– Pričao sam o tome i sa svojim roditeljima da planiram da dobrovoljno služim vojni rok ukoliko on ne postane obavezan. Inače, volim istoriju, osvojio sam drugo mesto na republičkom takmičenju i puno bi mi značilo da naučim vojne doktrine – kaže Živanović.

U Boru, na primer, ima mišljenja da bi vojni rok trebalo uvesti i za žene. To smatra Matej Ernek-Polzer (72), naglašavajući da su žene ravnopravne sa muškarcima.

Branko Šešlija (50), privatni preduzetnik, iz ovog grada podržava u potpunosti ideju o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka.

– Naše generacije su išle u vojsku i odatle izlazile kao bolji i čvršći ljudi. Mislim da bi vojni rok trebalo da traje šest meseci, jer bi se deca naučila i disciplini i promenila bi način gledanja na život – kaže ovaj stanovnik Bora.

I veliki broj građana Kraljeva, Kragujevca, Požarevca… podržava vojni rok.

Kada je reč o pokrajini, služenje vojnog roka svesrdno podržava i Hadži Dragoslav Gajić, inženjer građevine iz Novog Sada.

– Srbiji je potrebna jaka stajaća vojska, zlu ne trebalo, pogotovo ako se ima u vidu da nam neke okolne države baš ne misle dobro – kaže Gajić, i dodaje da se njegov sin, koji je završio studije i počeo da radi, već raspituje o inicijativi jer želi da služi vojsku.

Vladimir F. Jovanović (24), student iz Novog Sada, mišljenja je da služenje vojnog roka treba da bude zasnovano na dobrovoljnoj osnovi.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here