Velika mana novog Zakona o saobraćaju: Kaznu za prekoračenje prosečne brzine moguće je izbeći

Ko je vozio i na kom delu puta je prekoračena brzina samo su neke, za sud sporne stavke

Profesor saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić tvrdi da se plaćanje kazne za prekoračenje srednje brzine na auto-putu može izbeći kad u vozilu ima više osoba.

On objašnjava da je na sudu nemoguće dokazati ko je i gde vozio brže od dozvoljene brzine i ko je prekršio Zakon o bezbednosti u saobraćaju.

– Kad zaustavite vozača zato što je imao veću prosečnu srednju brzinu od dozvoljene između dve naplatne rampe, vozač može da kaže “Nisam ja vozio brže, ima nas četvoro u vozilu i menjali smo se”. On može da tvrdi da ne zna ko je i gde napravio prekršaj, a mogla su i dvojica da pogreše. U takvim situacijama na sudu neće moći da se dokaže ko je napravio prekršaj, a sme biti kažnjen samo onaj ko je prekoračio brzinu. Sud ne sme da kažnjava paušalno – navodi Vujanić i dodaje da u zakonu nigde ne piše da vlasnik vozila mora da plati kaznu.

Pored ove nelogičnosti, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja Vujanić navodi još jednu, a to je nemogućnost utvrđivanja tačne lokacije na kojoj je prekršaj napravljen. To znači da se neće znati koji je sud nadležan, pošto se neće znati da li je neko ko je putovao od Šida do Niša prekoračio brzinu na teritoriji Beograda, Jagodine, Paraćina ili Aleksinca.

Vreme prolaska deonica autoputa, Foto: Telegraf

– U ovakvim situacijama osim što ne znamo ko je napravio prekršaj, ne znamo ni gde je on napravljen, a nadležnost sudova je po mestu gde je prekršaj učinjen –  kaže Vujanić.

Advokat Vojin Biljić za beogradski list navodi da kod srednje brzine nema utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja, pa vozač ne može da odgovara ni za krivično delo ni za prekršaj.

– Bez utvrđivanja jasnog činjeničnog stanja imate samo pretpostavku činjeničnog stanja na koje se primenjuje pravo. To je protivno osnovnim pricipima krivičnog zakonodavstva tim pre što se zakon ne primenjuje isto na sve učesnike u saobraćaju. Kad policajac meri brzinu na jednom mestu, on piše kaznu svakome ko je prekoračio dozvoljenu brzinu, dok kod merenja prosečne brzine neko može da vozi i 180 na sat, pa da napravi pauzu pola sata i da ne plati kaznu. To je onda selektivna primena zakona – kaže Biljić.

Propisane kazne za bržu vožnju, Foto: Telegraf

Podsetimo, srednja brzina počela je da se meri na svim auto-putevima u Srbiji krajem aprila.

Sistem merenja počeo je u septembru prošle godine. Reč je o projektu MUP-a i “Puteva Srbije”, koji mere srednju brzinu na osnovu vremena prolaska kroz naplatne rampe. Razlika u vremenu i pređenoj kilometraži na auto-putu, od kućice do kućice, daje obračun prosečne brzine.

Plan je bio da svi koji prema ovoj računici voze brže od 120 kilometara na čas budu kažnjeni. Pre početka primene projekta, objašnjeno je da su sve naplatne stanice pokrivene kamerama, povezane optičkim kablom i da imaju jedan centralni server. Sistem merenja srednje brzine na autoputu koristi se već dugi niz godina u više evropskih zemalja.

(Telegraf.rs)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *