Najveći medicinski mit: 37 stepeni nije prava temperatura našeg tela

Kada smo bili mali jedva smo čekali da dobijemo temperaturu kako ne bismo išli u školu

Kako bismo izbegli odlazak u školu ili dobili poštedu na poslu, toplomer bi trebao da pokaže preko 37 stepeni kako bi pokazala da nešto nije u redu sa našim zdravljem.

Još kao mali naučili smo da je temperatura preko 37 stepena znak da trebamo da ostanemo u krevetu i odmaramo. Stvar je u tome što prosečna temperatura nije 37 stepena, kako smo verovali poslednjih 25 godina. Ovaj mit vodi poreklo još od 19. veka i jednog lekara, ali uprkos svim dokazima da taj podatak nije tačan sve do danas smo mu verovali.

Foto-ilustracija: Profimedia/ Podatak koji datira još iz 19. veka danas nije merodavan?

Davne 1851. godine direktor bonice Univerziteta u Lajpcigu obilazio je bolesnike u bolnici idući od odeljenja do odeljenja. Hteo je da utvrdi kako različite bolesti utiču na telesnu temperaturu pa je pacijentima stzavljao ispod pazuha toplomer koji je višestruko veći od onog koji mi danas koristimo. Držao bi ga tako 20 minuta kako bi registrovao temperaturu.

Na osnovu prikupljenih podataka, on je došao do saznanja da je prosečna temperatura ljudskog tela 37 stepena, a od kad je to objavio 1868. godine to važi kao pravilo u medicini. Njegove tvrdnje niko nije preispitivao već 140 godina, dok profesor medicine Filip Mekoviak na Univerzitetu Merilend nije odlučio da ovo preispita.

On je otišao u muzej i došao do ovog toplomera koji je potvrdio njegove sumnje. Toplomer je davao podatke samo dok je držan na mestu gde se meri temperatura. Pored toga merenje temperature ispod pazuha nije merodavno kao ono koje podrazumeva da se toplomer stavi u usta ili rektum. Uređaj nij ebio precizan i merio je 2 stepena veću temperaturu nego današnji.

Foto-ilustracija: Profimedia/Ako imate temperaturu 37 to nije znak da odmah tražite slobodan dan.

Otkrio je da telesna temperatura varira u zavisnosti od doba dana, godina, ali i seksualne aktivnosti i fizičkih sposobnosti. Došao je do saznanja da je temperatura individualna i da se razlikuje od osobe do osobe. Predložio je da se prosečna temperatura podigne sa 37 na 37,2 do 37,5stepena.

Međutim, postoje veoma ozbiljni razlozi zašto je prosečna temperatura 36,6 umesto 33,3 ili 41 stepen. Naše telo troši mnogo energije ne bi li održalo normalnu telesnu temperaturu, gde naš centralni nervi sistem prima informaciju da li nam je toplo ili hladno i prosleđuje informacije dalje. Podaci se kasnije pretvaraju u reakciju. Balans se održava putem znoja, dok brojni virusi bivaju eliminisani jer ne mogu da prežive visoke temperature.

S toga, ako primetite da vam temperatura varira obavezno posetite lekara i obavestite ga o tome kolika vam je temperatura i kako se ona menja u zavisnosti od toga kako se osećate i kojim se aktivnostima bavite.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *